Doživotno učenje

Doživotno učenje

Izazov za pojedinca i društvo


Što smo stariji, sve više postajemo svesni koliko se svet oko nas menja. Šanse i problemi pojavljuju se i nestaju, poput vrata koja se automatski otvaraju i zatvaraju. Stalne promene su i stimulativne, ali i stresne. Ključ za suočavanje sa promenama je sticanje novih znanja i veština kroz proces doživotnog učenja. Taj proces može biti potpuno neformalan, kao razgovor i deljenje iskustva sa kolegama, do strogo formalnog, svojstvenog univerzitetima.

Nalazimo se na prelasku od industrijskog ka informatičkom društvu, suočeni sa eksponencijalnim rastom količine znanja, kompleksnosti i izazova. Zbog toga je za pojedinca najvažnije da bude adaptibilan i fleksibilan. Učiti brže od drugih predstavlja osnovnu pretpostavku ekonomskog i društvenog opstanka za pojedinca, organizaciju i državu. Sposobnost ulaska na tržište rada i zadržavanja stečenih pozicija ne znači samo potrebu da pojedinci stalno unapređuju znanja i veštine, već i sposobnost da ih primene u različitom kontekstu.

Obrazovanje predstavlja unutrašnju vrednost, koja omogućava pojedincima da ostvare svoje pune potencijale u svim oblastima života. Ono ima presudnu ulogu u njihovom intelektualnom, moralnom, društvenom, kreativnom i fizičkom razvoju i promovisanju osnovnih socijalnih i građanskih vrednosti kao što su jednakost, tolerancija, poštovanje, društvena angažovanost i jačanje socijalne kohezije (Council of the European Union, 2009, 9876/09).

Učenje tokom školovanja u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima nije više dovoljno da pruži sigurnu poziciju tokom radne karijere. Osnovne veštine neophodne u današnjem svetu ubrzanih promena su sposobnost da se uči i prilagodi novim uslovima.

lifelong-learning

Definisanje doživotnog učenja
Prema nekim prognozama, obrazovanje će postati jedan od najznačajnijih sektora u globalnoj ekonomiji tokom 21.veka. Već sada se može naslutiti trend porasta opšteg obrazovnog nivoa i potreba na tom planu. Predviđa se da će se takav trend narednih godina ne samo nastaviti, već i intenzivirati. Učenje i usavršavanje na svim poljima će postati sve neophodnije za pojedince koji žele da odgovore izazovima novog vremena-eri znanja. Najznačajnija novina odnosi se na činjenicu da je to proces koji traje ne samo do trenutka okončanja formalnog obrazovanja, bilo srednjoškolskog ili fakultetskog, već tokom celog života.
Koncept doživotnog obrazovanja/učenja (Lifelong Learning - LLL) odnosi se na ideju učenja koje traje čitavog života. Ova dva termina, doživotno obrazovanje i doživotno učenje se preklapaju u značajnom stepenu, jer doživotno obrazovanje podrazumeva sistem organizacionih, administrativnih, metodoloških i proceduralnih mera koje promovišu doživotno učenje. Osnovna zamisao je da treba da postoji obrazovni sistem, koji će u svakom trenutku, svakom pojedincu, bez obzira na životnu dob ili profesionalni status, pružiti mogućnost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima. Formalno i neformalno obrazovanje se u ovom smislu smatraju komplementarnim delovima iste celine. Doživotno učenje, kao intenzivan rad na razvoju ljudskih potencijala, je postalo neophodan uslov za ostvarivanje dobrobiti savremenog društva. za pojedince koji žele da odgovore izazovima novog vremena-eri znanja. Najznačajnija novina odnosi se na činjenicu da je to proces koji traje ne samo do trenutka okončanja formalnog obrazovanja, bilo srednjoškolskog ili fakultetskog, već tokom celog života.
Ono što doživotno učenje čini važnim je činjenica da je ono ključni faktor za povećanje nivoa znanja i osposobljenosti za različite životne zadatke, poboljšanje kvaliteta života svakog pojedinca, obezbeđivanje jednakih mogućnosti i socijalne uključenosti, i uspešnog razvoja privrede i demokratije. Doživotno učenje ima najvažniju ulogu u obrazovanju odraslih, koje je u neposrednoj funkciji veće društvene produktivnosti i bržeg i lakšeg zapošljavanja. Obrazovni sistem mora stalno da se menja, jer znanja se stalno obnavljaju i inoviraju, pa tako i sam proces prenošenja znanja postaje predmet promena. Zbog izazova koje nameće ekonomija znanja doživotno učenje postaje neophodan element društva koje uči (learning society).
Pojačana konkurencija na svetskom tržištu pred EU stavlja ozbiljan zadatak, a to je izgradnja zajednice država zasnovanih na kontinuiranom usavršavanju, razvoju i obrazovanju kako bi se zadržala ali i ojačala pozicija vodeće ekonomske sile 21. veka. Svesni činjenice da se konkurencija širi i popunjava tradicionalne pozicije zasnovane na jeftinim resursima i kapitalu, EU se okrenula ka kreiranju visoko obrazovnog društva koje će konkurentsku prednost bazirati na znanju i kompetencijama.
U stvaranju otvorenog i dinamičnog evropskog obrazovnog sistema kao posebno značajne izdvojile su se tri dimenzije:


Znanje – sticanje, unapređenje i neprekidno obnavljanje stečenih znanja je neophodan uslov dugoročnog razvoja,
Građanska prava i slobode – Evropska unija, promovišući sistem vrednosti zasnovan na uvažavanju prava pojedinca, teži omogućavanju ravnopravnog pristupa procesu obrazovanja svim svojim građanima,
Kompetencije – obrazovni proces se prioritetno usmerava na razvoj inovativnosti i sticanje sposobnosti kreativnog rešavanja problema.
Evropska unija ističe značaj ljudskih resursa i investicija u obuku, trening i znanje kao važne delove politike podsticanja ekonomskog rasta, zapošljavanja i konkurentnosti. Obuka i obrazovanje ne predstavljaju samo odgovor na potrebu da zaposleni kontinualno unapređuju svoja znanja i veštine i prilagođavaju se turbulentnim i dinamičnim promenama i zahtevima tržišta, već da kroz LLL proces ostvare šire društvene ciljeve i jačanje socijalne kohezije. za pojedince koji žele da odgovore izazovima novog vremena-eri znanja. Najznačajnija novina odnosi se na činjenicu da je to proces koji traje ne samo do trenutka okončanja formalnog obrazovanja, bilo srednjoškolskog ili fakultetskog, već tokom celog života.

Izvor: Doživotno učenje
Izazov za pojedinca i društvo
Univerzitet u Kragujevcu, 2010. godina