Dobro došli na Internet tablu
Dobro došli na Internet tablu
Savremenu platformu za elektronsko učenje.
E-učenje omogućava onlajn distribuciju treninga, analizu rezultata u realnom vremenu, optimizaciju resursa i snižene troškove u odnosu na tradicionalne modele učenja.
Platformi Internet tabla možete pristupiti u bilo kom trenutku, neograničen broj puta. U tome i jeste čar elektronskog učenja - znanje na dohvat ruke!
Elektronsko učenje ili e-učenje (engl. e-learning), korišćenje elektronskih medija, obrazovnih tehnologija i informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) u obrazovanju.
Danas se sve više susreće u praktičnoj primeni. Pored osnovne upotrebe multimedije i Interneta kao dela svakodnevnog formalnog obrazovanja, danas sistem e-učenja omogućava i organizaciju konferencija, kao i tzv. E-learning akademija, online edukacija zaposlenih u nekim kompanijama i razni komercijalni kursevi.
Današnja moderna tehnologija i globalizacija donose brze promene u svim aspektima lјudskog života. Svakodnevno se stvaraju nove informacije, a opšti razvoj stalno zahteva nova znanja i veštine. Postoji potreba za bržim, pravovremenim obrazovanjem, koje
će biti otvoreno i u isto vreme, široko dostupno.
Početak obrazovanja na dalјinu na univerzitetskom nivou dogodio se u SAD krajem 19. veka, kada je pokrenuto nekoliko inicijativa za obrazovanje putem dopisnih studija. Početkom 20. veka pažnja je bila usmerena
na stvaranje novih pedagoških modela za dopisne studije i standarde kvaliteta. Kompjuterska tehnologija je omogućila interaktivnu nastavu u obrazovanju na dalјinu koja je vođena posebno dizajniranim nastavnim sadržajima, a prvi takvi sistemi pojavili
su se otprilike 1960. Poseban napredak u korišćenju računara u obrazovanu je omogućila tehnologija multimedijalnog CD-ROM-a, a jedna vrsta tehnološke i pedagoške revolucije u učenju na dalјinu pojavila se sa razvojem World Wide Weba
Osnovna definicija e-učenja kaže da je to"... upotreba multimedije i interneta za pobolјšanje kvaliteta učenja - omogućavanje pristupa udalјenim izvorima i uslugama i olakšavanje saradnje i komunikacije
i na dalјinu."
Današnji oblici e-učenja pokrivaju različite aspekte upotrebe ICT-a u obrazovanju, a zavisno od intenziteta i načina korišćenja ICT-a, razlikujemo nekoliko oblika e-učenja:
klasična nastava - nastavna u učionici (f2f ili face-to-face);
ICT nastava - tehnologija u službi poboljšanja klasične nastave (ICT supported teaching and learning);
hibridna ili mešovita nastava - kombinacija nastave u učionici i nastave uz pomoć tehnologija (hybrid, mixed mode ili blended learning);
online nastava - nastava je u potpunosti organizovana na daljinu (fully online) uz pomoć ICT-a.
"Dizajniranje i izrada kvalitetnog i funkcionalnog e-obrazovnog sistema po pravilu zahteva značajne resurse i puno vremena i truda ako želite da se celi predmet ili kurs stavi na Internet."
Ulaganja u pripremu za on-line podučavanje nastavne jedinice su obično višestruko viša od off-line nastave uživo. " Zbog svega toga, veoma je važno u konkretnoj situaciji pre uvođenja sistema e-učenja uporediti njegove prednosti i nedostatke.
E-učenje pruža korisnicima visok nivo učešća u nastavi i kada je pitanje udalјenosti, rasporeda i sličnih okolnosti gotovo nemoguće. Široka dostupnost istovremeno omogućava istovremeno
učešće velikog broja korisnika.
Potpuno modernizovana e-učionica je otvorena 24 sata dnevno, što omogućava najefikasnije vreme za iskorišćavanje. Korisnici sami biraju kada i kako pristupiti e-učenju jer imaju stalan pristup materijalima
i nastavi koju prate.
E-učenje putem Interneta pruža posebno dinamičnu interakciju između predavača i polaznika, kao i učesnika koji međusobno komuniciraju. Svaki pojedinac doprinosi nastavku tako što
započinje ili učestvuje u diskusijama koje se odnose na dotičnu temu.
U okviru sistema, lako je integrisati i pristupiti drugim resursima koji su neophodni za gradivo koje se proučava.
E-učenje zahteva od korisnika specifična znanja i veštine da bi ga mogli koristiti. Bez određene kompjuterske pismenosti, materijal integrisan u elektronski sistem učenja postaje potpuno
beskoristan. Pored ovog znanja, neophodno je da svaki korisnik ima specifičnu opremu za e-učenje.
Ni najkvalitetnija oprema za e-učenje nije 100% pouzdana. Čak i kada mogući tehnički problemi ne dovedu do prekida u e-učenju, to će svakako doprineti padu koncentracije korisnika i, posledično,
smanjenju kvaliteta e-učenja.
Omogućavanjem samoopredelјenja načina učenja i vremena, e-učenje donosi veću odgovornost svojim polaznicima. U određenim oblicima e-učenja, oni sami moraju da se motivišu, individualno
procenjuju potrebu za učenjem, što može dovesti do upitnih rezultata i objektivno slabog napretka u procesu učenja.
Već razrađeni sistem e-učenja nailazi na probleme po pitanjima autorskih prava za sadržaj određenog kursa i sl., kao i pojavom sličnih nelogičnih ili kvalitetnijih kurseva od strane drugih autora.
Sistem zahteva određenu tehničku podršku, koja košta i stalno se razvija u skladu sa razvojem tehnologije koju koristi.
Tipičan sistem e-učenja je u suštini veb aplikacija kojoj korisnici pristupaju preko svojih veb pretraživača na svojim računarima. Korisnici mogu pristupiti e-učenju sa bilo kojeg računara dok imaju
pristup Internetu. Uobičajeno je instalirati takve sisteme na veb serveru u školi, koledžu ili drugoj organizaciji, pružajući mogućnost kreiranja kurseva e-učenja, čime postaju mesta za postavljanje i delјenje materijala, online diskusiju, rešavanje
kvizova, predaju zadataka itd.
Zahvalјujući jednostavnosti upotrebe i fleksibilnosti, Moodle je trenutno najpopularniji sistem za e-učenje koji se koristi širom sveta.
Uprkos svim prednostima e-učenja, ono ne može zameniti današnji klasični pristup učenju i obrazovanju uopšte. Naročito u dublјem razmatranju širenja najrazvijenijeg oblika e-učenja (koje je u potpunosti organizovano
na dalјinu), javlјaju se pitanja relativnog kvaliteta rezultata kao i tok takvog učenja i upitna individualizacija celog procesa.
"Nasuprot onome što često čujemo, e-učenje nije samo alat, to uopšte nije sredstvo. E-učenje je vrsta komunikacijskog kanala, kanala kroz koji se odvija učenje, kao što su komunikacije licem u lice, kao što su štampa ili telefon. Poput TV i audio-video sistema." ("E-learning's greatest hits", Clive Shepher)
Proces pripreme elemenata kurseva e-učenja je svakako kreativniji i složeniji od same replikacije nastavnog procesa kroz nastavne jedinice, pri čemu treba naglasiti da je hibridno učenje koje koristi najbolјe osobine tradicionalnog i e-učenja idealni koncept za budućnost obrazovanja. Nastavnicima se stoga nudi mogućnost da isporuče većinu nastavnih sadržaja u online okruženju, gde se vreme provedeno u učionici može koristiti za raspravu, pitanja i rešavanje bilo kakvih problema sa polaznicima. Štaviše, on-line diskusije pružaju priliku mnogim polaznicima da se izraze na način a da ne mogu biti sramežlјivi ili nesigurni u učionici. Ovo je olakšavajuća okolnost za one polaznike kojima je potrebno više vremena da dođu do pitanja ili pripreme odgovore na online diskusije. Ako e-učenje sistematski uzima u obzir tehnološke i pedagoške aspekte e-učenja, njihova primena može značajno pobolјšati efektivnost i efikasnost učenja. Dobro je poznato da lјudi uče na različitim nivoima i na različite načine, tako da će učenje biti najefektnije i najefikasnije kada su nastavni materijali maksimalno individualizirani i prilagođeni potrebama polaznika, čemu e-učenje značajno doprinosi.
Izvor: https://hr.wikipedia.org/wiki/E-učenje